Tokom tridesetih godina prošlog veka na Kopaoniku je organizovano nekoliko skijaških takmičenja. Tada je za razvoj skijanja na Kopaoniku najzaslužnije bilo Udruženje studenata planinara Beogradskog univerziteta. Izgrađen je i planinarski dom, koji je kasnije, tokom Drugog svetskog rata porušen.
Ozbiljniji razvoj skijališta na Kopaoniku krenuo je nakon izgradnje prve uspinjače 1964. godine i puta Jošanička banja – Ravni Kopaonik.
Tada je obezbeđeno i kvalitetno snabdevanje strujom, postavljen je kanalizacioni kolektor i izgrađen prvi vodovod.
Razvojem ski staza, uspinjača i smeštajnih kapaciteta, krenuo je i razvoj škola skijanja na Kopaoniku. Prva škola skijanja počela je sa radom 1980. godine, u okviru firme Genex. Imala je 15 instruktora, koji su radili od decembra do aprila.
Tada su većinu gostiju činili Englezi, koji su uzimali pakete smeštaja, ski škole, ski opreme i ski pasa. Instruktori su vršili selekciju skijaša po veštini skijanja – početnici su radili posebno a iskusniji skijaši su skijali na Karaman grebenu.
Preko leta su instruktori mogli da rade kao planinarski vodiči i organizatori rekreativnih aktivnosti. Plata tadašnjih instruktora skijanja bila je skoro u nivou direktora ski centra Genex.
Povećanjem smeštajnih kapaciteta na Kopaoniku, rasla je i ski škola Genex koja je ubrzo postala najveća ski škola na Balkanu.
Danas je Kopaonik veliki ski centar, sa velikim brojem uređenih staza, sa sistemima za veštačko osnežavanje, žičarama, ski servisima i ski školama.